Maraton se nalazi na mojoj bucket listi. Planirao sam da istrčim u nekom momentu, ali nekako mi to delovalo daleko. Mislim, ne moram baš sada. Ubedio sam sebe da, ako ću da patim 42 kilometra, onda bar da patim negde gde je lepo! Gledam dugme Register. Gleda ono mene...
Pre posla ću skuvati kafu, pošaljem Jelenici poruku za dobro jutro pa za komp, malo radim, malo uključim mašinu za veš, opet malo radim, stavim musaku od juče u rernu pa ručak, još malo radim i več tu negde oko 15:45 dišem i čekam 17h da zovem Jelenicu i idemo napolje. Savršen plan. Paaa, skoro…
Ja tebe znam...a ti mene očigledno ne znaš, pisao sam ti u nekoliko navrata i nikad mi nisi uzvratio niti si mi ikada doneo ono što sam ti tražio već si mi donosio sve pogrešne stvari...A i zašto bi, realno, ceo svet je tada bio protiv nas pa zašto ne bi i Deda Mraz...
Bez obzira koje ste vere i da li uopšte verujete, nema veze ni sa bojom kože, ni sa načinom na koji piškite, uzrast i godine takodje nisu toliko bitne, to je najradosniji dan za sve ljude ovoga sveta. Tog dana mogu napolju da padaju ćuskije (kaže jedna pesma), da grmi i seva i vreme se…
Da se ja pitam, odmah bi mi kod mene ali kako da vam kažem, ne pitam se tu ja mnogo a s druge strane sam se i uželeo tako da ćutim i nabrijavam se na romantični mod, ne talasam previše jer naučio sam i ja ponešto o ženama. Kako serem, naravno da nisam ništa naučio…
Ženski frizer u muškom salonu narušava dinamiku konverzacije koju mi muškarci jako cenimo kad smo okruženi isključivo testosteronom. A to je sigurnost da seremo šta nam padne na pamet i da ne budemo osudjivani ženskim pogledom punim prezira
