Muzika čini dobar deo moje svakodnevnice, posebno radnim danima. Imam utisak da sam efikasniji u svom poslu dok u pozadini “vozi” dobar i energičan pank zvuk. A posebnu uživam dok se bavim svojim plejlistama na Spotify-u, a imam ih za razne prilike, dok trčim, šetam, radim, za vožnju u kolima… Svaka pesma ima svoje odgovarajuće mesto i situaciju, “blesavo” je blaga reč, ne znam kako to drugačije da objasnim.
Imam ritual da slušam random Spotify liste koje su generisane na osnovu mog slušačkog algoritma i onda tako naletim na bendove i pesme koje nisam ranije čuo a instant mi se dopadnu. A onda se probudi onaj segment “blesavosti” koje pominjem iznad jer tada krenem da kopam dalje o bendu ili pesmi. “Istraživanje” zna da me odvede sa Spotify-a na Google a onda sa Google-a dalje u nedogled…
I takva je i priča sa francuskim bendom Camera Silens. Odličan Oi! zvuk iz 80ih. Nenametljivo su mi se prikrali i polako nalazili svoje mesto na mojim plejlistama.
Zbog odličnog zvuka su stekli popularnost medju panksima u Francuskoj a širim narodnim masama je bend postao poznat po tome što je basista i pevač benda učestvovao u pljački banke u Tuluzu a predao se policiji posle 28 godina bekstva.
Bend je bio aktivan nekih 6, 7 godina tokom 80ih sve dok Frontmen benda nije saznao da je HIV pozitivan (usled deljenja igle) i onda se okrenuo ka drugoj strani zakona. Nakon dužeg planiranja opljačkali su banku i bez ispaljenog metka odneli skoro 12 milki franaka koje nikada nisu pronadjene. Svi članovi bande su pohapšeni osim Frontmena koji se krio po Španiji i Portugalu a predao se posle 28 godina kada su ga bolest i zavisnost već pretvorili u senku.
Skoro pa romantična filmska priča jer koga briga za banku ali HIV, gudra, trudna devojka koju je ostavio u rodnom gradu i onda na kraju lažno pokajanje baca realnu sliku na ovu netipičnu pankersku priču.
Okanite se gudre, slušajte roditelje i dobar pank…