Nije Božić, niti je Vaskrs, ne, nikada ne biste pogodili.
Bez obzira koje ste vere i da li uopšte verujete, nema veze ni sa bojom kože, ni sa načinom na koji piškite, uzrast i godine takodje nisu toliko bitne, to je najradosniji dan za sve ljude ovoga sveta. Tog dana mogu napolju da padaju ćuskije (kaže jedna pesma), da grmi i seva i vreme se menja (kaže druga pesma), ma nikakvi spoljni faktori destabilnosti ne vrede, nemaju nikakvog efekta na sunce koje tog dana sija u svima nama. Neverovatno je kako se raspoloženje automatski setuje na laganost i poletnost. Tog dana sve može:
– Halo, Lepi, di si bre, esi dobar?
– Evo tebrex odličan, kakav si mi ti, si živ?
– Jesam, nego htedoh nešto da te pitam, treba mi bubreg, vraćam u ponedeljak?
– Levi ili desni? Moraću da zahvatim Toplu vodu, da ga malo osvežim…
– Može levi. Ma joook, nemoj se cimaš, ionako ću sad za vikend da ga opteretim krajnje opskurnom i debelo sečenom kokanidjom
– Aaa, super, dodji…
U pitanju je Petak!
Petak je najveći i najradosniji praznik svih ljudi širom sveta jer tada počinje vikend. Počinje period kada smo svi slobodni da radimo prema sopstvenom nahodjenju. Možeš da zoveš Zokija Pantera za šemu iz Djakovice, da zoveš Jelenicu iz crvenog solitera na dejt, bindžuješ serije, zameniš dan za noć, lečiš mamurluk, sredjuješ stan, skitaš po prirodi, vidjaš se sa prijateljima, rodjacima, da prespavaš, da treniraš, igraš kladionicu…kakvi god da su ti afiniteti i izbori, vikend je samo tvoj i on počinje petkom u 16/17 časova!
Što se tiče običaja za ovaj praznik, pa, vrlo je prosto: na poslu se ne radi ništa što može da se zakomplikuje. Idealno bi bilo da samo dišeš i brojiš sekunde. Da vegetiraš i eventualno da se pošalje neki email da se neke fantomske obaveze prebace za ponedeljak i to je to, u suštini se praviš mrtav. Planiraš koji će roštilj da se naruči ovog petka. Jer na crveno slovo se jede samo roštilj i za doručak i ručak i večeru, tako da mora malo da se šara. Raznovrsna ishrana, malo kobaje i senfa, malo gurmanska i/ili punjena sa lukom i kupusom, i onda na kraju lagana večera Bafalo krilca da probudimo vrelinu u nama.
Lepota ovog praznika se ogleda u tome što ne moramo da se kontrolišemo ni u čemu, ni u jelu a bogami ni u piću jer imamo 2 dana da se oporavimo od mamurluka, Zokijevog sečenog sranja, ili pak od Jelenice i njenih noktiju, od rodjaka i prijatelja, kilometarske šetnje po planini, od jebenog Lacija koji je opet izgubio i to od Kaljarija… A još veća lepota ovog praznika je što ga ima 50+ u toku godine!
Sam taj osećaj slobode i miris predstojećeg vikenda petkom ujutru budi veru i nadu da će svi planovi proći glatko. Čak i ako se desi suprotno, u vazduhu se oseća praznična magija koja otvara razna alternativna vrata. Ako ona pošalje poruku “ipak ne stižem ovaj vikend, idem na nokte” tu je Zoki Panter da leči poljuljano samopouzdanje. Ako Zoki nije dostupan, tu je stari ortak da se popije “kafa” u lokalnom kafiću. Ako ortak ne može (ne da mu riba jer ona jako dobro zna kako mi pijemo “kafu”), onda je tu ekipa u kladionici da slušaš još patetičnije priče od tvoje. Ako je vikend reprezentativnih utakmica onda, jebi ga, šta znam, ideš na trčanje ili, ne daj bože, u prirodu negde.
Opcije svakako postoje, osećaj neopterećenosti obavezama je ono što čini ovaj pa i sve druge praznike magičnim.
Dok sam pisao ovo shvatio sam još jednu veliku istinu, ljubomoran sam na penzionere. Njima je svaki dan petak!
– Alo, Zoki, bila penzija danas, seci tanko eto me odmah posle Dnevnika!
– Kako volim to da čujem, znaš da mi je Penzija druga omiljena reč na slovo P
– A koja je prva?
– Petak!
Najradosniji hrišćanski praznik
