Razgovor koji se nije desio.
AV: Znao sam da ću te kad tad sresti negde, ali znao sam…samo nisam verovao da će to biti baš u Buljarici. Nekako sam mislio da će biti negde egzotičnije.
DM: Molim? Izvini, jel se mi poznajemo?
AV: Ja tebe znam…a ti mene očigledno ne znaš, pisao sam ti u nekoliko navrata i nikad mi nisi uzvratio niti si mi ikada doneo ono što sam ti tražio već si mi donosio sve pogrešne stvari…A i zašto bi, realno, ceo svet je tada bio protiv nas pa zašto ne bi i Deda Mraz…
DM: Deda Mraz!?!
AV: E, nemoj da se foliraš. Vidiš onu decu tamo što se deru i skaču po plićaku? Zamisli da im kažem za tebe, pa najeb’o bi, samo bi svoju vrisku i skakanje premestili iz plićaka kod tebe i na tebe i ništa od tvog inkognito odmora…pa još ćeš morati i njima da objasniš zašto im nisi doneo poklone koje su…
DM: E nemoj brate, stani, nemoj molim te! U pravu si, taj sam, samo za jedno grešiš. Njima sam doneo ono što su tražili, a i tebi sam.
AV: A ipak me znaš?!
DM: Znam, znam. AV kod separacije u Vrnjcima. Želeo si BMX biciklo 92′, Gameboy 93′ i gitaru 95′. Žao mi je što si bio ljut na mene 94′, baš sam ti bio spremio super poklon, LEGO…
AV: A jebi se…sad mi to kažeš. To sam želeo više nego išta, doduše u onom periodu kad sam mislio da ne postojiš. E jbg bre…nego, ti baš dobro pamtiš, matori. Mora da je dobar vazduh gore na Severu a? Krkaš mnogo ribe i omega-3 masti…ček bre, kako si ti to, molim te, doneo šta sam tražio? Sve si izgrešio.
Umesto BMXa si mi doneo Poniku, eeeej, PONIKU!? Pa smejao mi se ceo razred. Milanče se kurčio sa svojim plavim BMXom, pa još ugradio “kontru” kod pokojnog Majstor Ljube. Pa se onda zaleti i pravi “policajske” ispred devojčica, a ja kao neka “tetka”, još samo mi šešir falio da uklopim sa onom pederskom korpom napred i romantičnim mačijim očima na pedalama. Čak je i baba Smiljka iz komšiluka imala atraktivniju Poniku od mene. Pa shvataš li koliko si sirove muške energije ugasio sa tom jebenom Ponikom. Mogao sam da budem još jedan u nizu alfa mužjaka, ovako, ostao mi kompleks Ponike i višegodišnja terapija. A pritom, Ponika je skončala svoju karijeru na pružnom prelazu kod Marića i to tako što se raspala na njenom sastavu na sredini. Nije ni godinu dana izdržala…Eto, da je bar bila slovenački Rog nego ko zna šta si mi uvalio, nekog kineza, ili još gore, bugarina…umalo da se polomim zajedno sa njom.
DM: Hm, a da te pitam ja nešto… Čiju si ti ono torbu vozio u toj kako ti kažeš, pederskoj korpi?
AV: Jelenicinu torbu… Kakve to veze ima?
DM: Pa ima veze, vidiš, nije Jelenica pitala Milančeta da joj poveze torbu u školu, već tebe. I da te pitam još nešto, koga je to Jelenica poljubila iza škole u znak zahvalnosti, tebe ili Milančeta?
AV: Mene… a dobro sad to, mislim, znala je Ponika da bude korisna ponekada, sad i ti izvrćeš celu priču. Brate kriv si, nemoj da se izvlačiš sada, mogao si lepo da se iskupiš sa Gameboy-om sledeće godine i sve super. Al neeee, ti si meni doneo jebeni Tetris…
DM: Al je bio onaj sa 99 nivoa i mogao si i Zmijicu da igraš…
AV: Jel ti to mene zajebavaš? Dok je Milanče cepao Super Maria ja sam slagao kockice, kao da sam, ne daj bože, neki, tu, šta znam, kao, bugarin neki. Pu, pu, pu…
Svi su bili oko Milančeta, gledali ga kako igra, oduševljavali se i navijali, zvali ga na rodjendane, kupovali mu užinu, na ekskurzijama je uvek sedeo na centralnom sedištu u poslednjem redu… A ja napred sa jebenim tetrisom, pa mi je još i ono dugme za zvuk riknulo pa kad poginem čuje se ona glupava pesmica i onda svi znaju da ne umem da igram…kao da nisam mogao više da potonem od sramote. Shvataš li ti koliko je tu emotivne energije otišlo u nepovrat. Umesto da se širim i ističem, da naucim da se laktam ili bar da se izrazim kako treba, ja se povlačim i zatvaram, ostajem nedorečen, trt. Pa u ovom društvu sada bih bio najveći Milanče od svih Milančeta ovoga sveta. Al neee, opet trauma i terapija a vreme nikad bolje za Milančeta…piiih.
DM: Hm, opet nešto moram da te pitam. Ko je držao rekord na zmijici na najbržem nivou?
AV: Jelenica, opet ti izvrćeš.
DM: Ko je sedeo sa tobom napred i pričao ti fore i fazone za zmijicu kako se igra iako si ih već sve znao napamet, ko se radovao sa tobom svakom prelasku nivoa, ko te je bodrio kada pogineš? I još jedno veliko pitanje, zašto nikad nisi oborio taj rekord a mogao si milion puta?
AV: A dobro sad, opet se izvlačiš i izvrćeš priču. A šta je bilo sa gitarom, a, ćutimo, maca pojela jezik?
Brate, doneo si mi METALOFON!?! Kako si mislio da sviram Ramonse na jebenom METALOFONU, da li si ti realan, normalan…o čemu si razmišljao majke ti? Taman sam počeo da se ložim na pankeraj, i već sam sebe mogao da vidim u nekom opskurnom klubu u Trsteniku kako izbegavam bačene limenke piva dok cepam “Sheena is a Punk Rocker”. Shvataš li ti koliko je tu kreativne energije bačeno, tek sada pod stare dane pokušavam da nadoknadim tu staru klinačku želju. I znam da ćeš sada opet da postaviš neka pitanja vezana za Jelenicu i opet ćeš nekako da izvrneš celu priču u tvoju korist i opet ću…
DM: A ne, ne, za metalofon sam se samo zajebavao sa tobom, a priznaj da je smešno, zar ne? 😀
AV: Hm…pa ono, jeste…ček malo…DECOOOO, da vidite ko je na plaži…
DM: Pu bre, pizdek jedan. Baba, kupi stvari, palimo!
Srećna Vam Nova godina dragi ljudi!
Želim Vam da u novoj godini dobijete Vaše BMXove, Gameboyove i gitare i ako već nemate, svima želim Jelenicu da bude uz i pored Vas, potrebna nam je više nego sve ostalo!
Živi mi bili!
